Ana səhifə

Dr Radmila Milovanović motivacijaivo lj a motivacija Motivi Volja


Yüklə 180.2 Kb.
səhifə1/4
tarix09.05.2016
ölçüsü180.2 Kb.
  1   2   3   4
Dr Radmila Milovanović

M O T I V A C I J A I V O LJ A
Motivacija

Motivi

Volja

Egzekutivni procesi

Metakognicija

JAGODINA

2010

Šta su uzroci ljudske aktivnosti?

Zašto čovek radi to što radi?
Zašto čitate ovaj tekst?

Zbog čega ili zašto, dete od 6-7 godina svakog dana odlazi u školu?

Zašto učenik sedi i uči lekciju koja ga ni najmanje ne zanima za vreme divnog sunčanog dana kad bi mnogo radije radio sve drugo?

Zašto neki učenici ne uče?

Zašto ljudi rizikuju svoj život da bi osvajali planinske vrhove?

Zašto neko gleda televiziju više sati u toku dana?

Zašto ljudi puše, piju, drogiraju se ?

Zašto devojka provede 3 sata radeći na sebi (doterujući se) pre nego što krene u provod?


Onog jutra kad se probudimo jer sat budilnik besomučno zvoni a spava nam se i dalje, suočavamo se sa saznanjem koliko je napora potrebno da ustanemo i sa pitanjima jačine sopstvenih motiva: treba da idem u školu a tako mi se spava...možda bih mogao da izostanem iz škole i da nastavim da spavam? Šta ćemo uraditi?

Ako imamo višak telesne težine a želeli bismo da budemo vitki, onda kad ogladnimo šta činiti: jesti ili ne jesti?


Kognicija-emocije-motivacija
Ako smo sami u kući a vetar pokrene roletne na našim prozorima tako da mi čujemo kucanje u prozorsko okno, može se dogoditi da taj zvuk opazimo kao znak da provalnik pokušava da udje u našu kuću. Naša reakcija na ovaj dogadjaj biće u skladu ne sa tim šta se realno dogadja već sa načinom na koji mi saznajemo situaciju. Ako smo situaciju shvatili kao opasnu emocionalni odgovor biće kao da je opasnost realna.

Iz ovog primera jasno možemo videti povezanost izmedju kognicije, emocije i motivacije: ako smo situaciju saznali kao opasnu-uplašićemo se i preduzeti odredjene aktivnosti da se zaštitimo.

Zamislimo sad sebe kako posmatramo ovu istu situaciju i vidimo: čovek sedi u svojoj kući i čita novine... odjednom se trgne, spusti novine i osluškuje, a onda ga vidimo kako drhteći trči po kući, zaključava sva vrata, spušta roletne na prozorima, telefonira...Ono što mi vidimo jeste odredjeno ponašanje, odredjena aktivnost osobe Naravno, prepoznaćemo iz ponašanja da se radi o strahu...da se čovek nečega uplašio. Zašto se čovek plaši? Šta on želi? Šta ga je motivisalo da se ovako grozničavo trudi da se zaštiti.?
Pojam motivacije i motiva
Mi živimo svoj život, hranimo se, spavamo, štitimo, sredjujemo svoj prostor, družimo sa ljudima ili ih izbegavamo, školujemo se za neke poslove, radimo te poslove, takmičimo se sa drugima...nosimo titule i ordenje ..itd. Ponekad se pitamo »zašto li sam to uradio« a ponekad prelazimo preko svojih postupaka hrleći u druge aktivnosti bez zadržavanja. Da li uvek znamo »zašto radimo to što radimo«? Šta želimo i kako ćemo ostvariti svoje želje? Čak i kad nemamo jasnu svest o tome, mi znamo da je svako naše ponašanje svrhovita i nekom cilju usmerena aktivnost.

Pitanje motivacije je pitanje pokretanja, usmeravanja i održavanja aktivnosti kojom čovek zadovoljava svoje fiziološke ili psihičke potrebe. Naše ponašanje se može objasniti našim motivima. Na pitanje zašto nešto radimo, najčešći odgovor je zato što to želimo, zato što imamo potrebu za nečim ili zato što nas je nešto od spolja »nateralo« na to.



Potreba i želja
Zašto pijemo vodu?

Naravno, zato što smo žedni!

Ali, šta je žedj?

Kakvo pitanje!Ko se ikada pitao šta je žedj. Pa, mi prosto pijemo onda kad smo žedni .


Stvari ne stoje tako prosto kao što nam se može učiniti. Žedj je rezultat, finalni produkt čitavog procesa koji je započeo u organizmu onog trenutka kada je u organizmu nastala potreba za vodom čime je narušena organska homeostaza(ravnoteža). Potreba je u ovom slučaju organsko stanje. Ona može nastati kada organizmu za njegovo funkcionisanje nešto nedostaje ili kada postoji višak nečega u organizmu. Pored organskih potreba postoje i psihičke potrebe.

Postojanje potrebe, bilo da je organska ili psihička, narušava stanje ravnoteže u organizmu i praćeno je emocijom neprijatnosti. Što je stanje potrebe dugotrajnije to je neprijatnost koja je prati veća. Emocionalna komponenta, kao što znamo, onemogućava da se stanje potrebe ignoriše. Potpuno je nemoguće ignorisati žedj zbog intenzivne neprijatnosti koja je njen sastavni deo. Žedan čovek je stanjem žedji pokrenut da razmišlja o mogućnostima da dodje do vode, da analizira situaciju, da planira put do cilja i da sve te aktivnosti izvrši.



Nagon ( u našem jeziku potiče od reči goniti, nagoniti) odnosi se na energiju koja potiče od bioloških motiva, tj. od telesnih potreba. Pošto su fiziološke potrebe (žedj, glad ili potreba za kiseonikom, produženjem vrste) veoma važne za opstanak organizma, njihovo nezadovoljenje dovodi do jake neprijatnosti koja se doživljava kao » unutrašnja sila koja nagoni, goni« da se potrebe zadovolje.

Potreba usamljenog čoveka za bliskim kontaktom sa drugim ljudskim bićem može biti, takodje, veoma jaka i praćena veoma neprijatnim osećanjima koja ga pokreću da veoma intenzivno traga za društvom.

Žedan čovek može da ima u svesti i konkretan cilj, na primer limunadu. »Žedan sam i baš bih popio jednu limunadu«. Usamljen čovek može imati u vidu kontakt sa odredjenom osobom. U tom slučaju radi se o želji. Želja je, dakle stanje koje podrazumeva postojanje potrebe i svest o konkretnom objektu koji može da je zadovolji.

Čitav taj put od nastanka potrebe do zadovoljenja te potrebe, do, na primer,unošenja tečnosti (pijenja) jeste motivacioni proces ili motivacioni ciklus. Kada se potreba zadovolji motivacija prestaje da postoji- uspostavlja se ravnoteža do ponovnog nastanka potrebe.




Homeostaza je ravnoteža izmedju onoga što je organizmu potrebno za život i onoga što u organizmu postoji u datom trenutku. Ako je potrebno i postojeće jednako, organizam je u ravnoteži (homeostazi). Pošto organizam funkcioniše neprestano, neprestano se remeti ta ravnoteža. Narušena ravnoteža pokreće organizam na aktivnosti koje će zadovoljiti potrebe i vratiti organizam u stanje ravnoteže.

Tabela Motivacioni proces :Biološki motivi

  1   2   3   4


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©anasahife.org 2016
rəhbərliyinə müraciət